Савети приликом избора банке

Избор банке је битан за пословање, а наш савет је да треба изабрати банку која ће се "лепо слагати" са вашим пословањем и вашим потребама; али, неколико ствари бисмо издвојили, као смернице, из нашег практичног искуства:-

  • понуде свих банака за правна лица се битно разликују од понуда за физичка лица (неретко је понуда за правна лица неколико пута скупља)
  • локација најближе филијале је битна уколико планирате честе посете банци, или банкомату
  • банке углавном имају високе провизије за подизање средстава са рачуна правног лица, на "туђим" банкоматима (450 динара није реткост)
  • месечна одржавања коштају у рангу 500-2000 динара, без трансакција; понуде се разликују
  • електронско банкарство; неке банке наплаћују издавање електронског сертификата, неке дају бесплатно
  • мобилно банкарство; неке банке имају апликацију само за андроид, не и за iPhone; неке само пружају увид у рачун без могућности плаћања
  • да ли банка наплаћује долазне трансакције (дакле уплате на ваш / рачун предузећа)
  • да ли банка наплаћује месечно одржавање плус годишње одржавање, или само месечно
  • да ли банка наплаћује издавање VISA или MasterCard платне картице
  • да ли банка везује све рачуне на исту платну картицу, или само динарске (па се картица не може користити у иностранству као ни на иностраним сајтовима)
  • код неких банака су електронске трансакције послате пре подне јефтиније од трансакција послатих после 12 часова
  • платни промет НБС ради само радним данима до 17ч; промет новца између рачуна у истој банци не подлеже клирингу
  • платни промет у девизама је могућ у неким случајевима, по закону о девизном пословању, али трансакције у девизама коштају просечно 1000-1500 динара за мале износе, за веће се плаћа проценат
  • прилив девиза је потребно правдати, и рок је неретко 3-7 дана
  • продаја девиза је могућа искључиво својој банци код које је рачун, па обратити пажњу и на курс (притом: свака банка ће пристати да преговара са вама о курсу, и у великом броју случајева је курс за клијенте банке далеко повољнији од курса истакнутог на табли)
  • куповина девиза је могућа само од банке у којој је рачун; исти услови као и за продају девиза (изнад)
  • пракса је показала да квалитетан службеник "лоше" банке може учинити посао далеко лакшим од "лошег" службеника квалитетне банке
  • грешка у исплати новца са банкомата ваше банке ће бити решена у року од неколико часова, неретко мање од 24ч; грешка у исплати новца са банкомата "туђе" банке ће вам резервисати средства на мало дужи период (дешавало се 15 дана)
  • исто правило важи и за проблем са "прогутаном картицом"
  • банке различито наплаћују папирне налоге ("налог за пренос") али углавном далеко више од електронски предатог налога (неретко 200 динара папирно)
  • да ли ваша банка наплаћује уплату пазара
  • да ли банка поседује банкомате који примају уплате, и да ли их је могуће користити ноћу и током викенда (понекад ће посао од вас захтевати да пазар уплатите у 2 ујутру...)
  • законски одавно, а практично тек однедавно је могуће захтевати од банке да прихватају папирне налоге за пренос без печата; тада је потребно и ДЕПО картон попунити без печата, и банка ће вам дати кратак формулар где потписом потврђујете да нећете користити печат приликом предавања папирних налога за трансакцију (већ само потпис) - изузетак од овог правила је у два случаја: - приликом регистрације меница - приликом закључивања кредитних послова; у ова два случаја је печат неизбежан - изменама Закона о привредним друштвима, 44/2018, у члану 25 се експлицитно наводи (став 3):

    Посебним прописом не може се друштву увести обавеза употребе печата у пословним писмима и другим документима друштва.

и тиме је печат дефинитивно отишао у историју пословања, барем као обавеза; и даље се сме употребљавати у сврху жига или логоа, али се његова употреба не сме захтевати.

  • имајте у виду и да ће већина банака третирати предузетнике као правна лица, мада она то нису
  • распитајте се колико ће вам банка наплатити реиздавање или опозив електронског сертификата; често је цена изненађујуће висока, чак и ако је издавање било бесплатно
  • распитајте се и да ли ће вам банка дати камату на штедњу по виђењу ("ависта") на средства на вашем рачуну; износи су веома мали, али понекад могу покрити месечно одржавање
  • неретко фирме имају рачуне у више банака; један од разлога је и зато што трансакције између рачуна код исте банке најчешће "раде" и ван радног времена НБС; други разлог је број клијената који имају рачун у наведеној банци
  • неке банке правним лицима дају "скраћене" бројеве рачуна (водеће нуле иза прве три цифре се могу изоставити) тако да није свеједно да ли вам је рачун:
  • 405-158365-22 (који је уствари 405-0000000158365-22)
  • или
  • 410-2874234597250-42 (бројеви су измишљени)
  • за крај: у Србији послује тренутно 28 банака (донедавно је било 31), свака банка има своју специфичност - мало истраживања ће спасити касније потенцијално затварање рачуна, које се за правна лица увек плаћа; као и обавештавање клијената да се број рачуна мења.